Nova zvezda evropske džez scene, austrijska pevačica Lia Pale, nastupiće u petak 30. oktobra, od 23 časa, u sali Amerikana Doma omladine Beograda na programu 31. Beogradskog džez festivala. Ova talentovana i mlada vokalna solistkinja će beogradskoj publici predstaviti aktuelni album „My poet’s love“, koji je inspirisan pesmama Hajnea i Rilkea. Tim povodom popričali smo sa Liom o aktuelnom albumu, predstojećem koncertu i njenoj muzičkoj inspiraciji.
Svako izdanje Beogradskog džez festivala predstavlja jednog domaćeg džez umetnika u fokusu, koji uz podršku festivala razvija i potom predstavlja svoj posebno naručen premijerni program. Ove godine to jeJelena Jovović, izuzetna umetnica iz Beograda, koja će sa međunarodnim sastavom Jazz Junction nastupiti na svečanom otvaranju 31. BDŽF večeras od 19:30 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Program je sastavljen iz dve, suštinski različite celine koje na izvestan način oslikavaju Jeleninu višeslojnost, kada je muzika u pitanju. Povodom večerašnjeg koncerta porazgovarali smo sa našom vokalnom džez divom o novom projektu i budućnosti džeza.
Nakon uvodnog programa „Showcase mladih srpskih džez nada“, na kojem su sinoć u prepunoj sali Amerikana DOB-a nastupili bendoviHashima, Naked i Vladimir Kostadinović „Mindedness„, večeras će u Velikoj sali Doma omladine Beograda sa početkom u 19:30 časova svečano biti otvoren 31. Beogradski džez festival. Publici će se na svečanom otvaranju obratiti Goran Vesić, gradski menadžer i predsednik Odbora Beogradskog džez festivala; Nenad Dragović, v.d. direktora Doma omladine Beograda; Davide Skalmani, direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i mladi džez muzičar, kontrabasista Miloš Čolović.
Portugalska džez muzičarka Suzana Santoš Silva, predstaviće se domaćoj publici drugog dana 31.Beogradskog džez festivala od 23 časa, u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Suzana je jedna od najperspektivnijih evropskih džez umetnica, predvodnica mlade generacije portugalskih džezera. Pred beogradskom publikom će, zajedno sa svojim kvintetom, predstaviti aktuelno izdanje, album ”Impermanence”. Tim povodom smo sa Suzanom Santoš Silvom porazgovarali o portugalskoj džez sceni, aktuelnom izdanju i predstojećem nastupu na BDŽF.
Srpski džez sastav Naked će zajedno sa još dva domaća benda:Hashima i Vladimir Kostadinović „Mindedness„, nastupiti večeras u okviru programa „Showcase mladih srpskih džez nada“ na 31. Beogradskom džez festivalu. Koncert počinje u 19:30 časova u sali Amerikana Doma omladine Beograda, a cena ulaznice je 500 dinara. Ovaj bend je do sada objavio tri albuma, a njihova muzika predstavlja fuziju globalnih ritmova, balkanske muzičke tradicije i fri-džeza. O njihovom muzičkom stilu, stanju domaće džez muzike i promociji novog albuma „Nakedonia“ na BDŽF-u, porazgovarali smo sa Branislavom Radojkovićem, basistom benda Naked.
U subotu, 31. oktobra od 23 časa, u sali Amerikana Doma omladine Beograda, ljubitelji džeza će imati priliku da čuju proslavljenog američkog saksofonistu indijskog porekla, Rudreša Mahantapu. On će na ovogodišnjem 31. izdanju Beogradskog džez festivala predstaviti aktuelno izdanje „Bird calls„, za koje je osvojio značajna priznanja i koje predstavlja omaž velikanu džeza Čarliju Parkeru. Tim povodom smo sa Rudrešom popričali o njegovom muzičkom stilu, daljim planovima i budućnosti džez scene.
Beogradski džez festival deo je tradicije Beograda jer je jedan od najstarijih festivala u našem glavnom gradu, a ove godine izazvao je veliku pažnju i imaće znatno veći budžet, najavio je na današnjoj konferenciji za novinare gradski menadžer i predsednik odbora festivalaGoran Vesić. Pod pokroviteljstvom Grada Beograda i Ministarstva kulture i informisanja, a u organizaciji Doma omladine Beograda, 31. po redu festival počinje sutra i traje do 1. novembra.
Mladi i talentovani italijanski saksofonista, Frančesko Kafizo, nastupiće u sali Amerikana Doma omladine Beograda, u petak 30. oktobra od 23 časa. Kafizo će sa svojim sekstetom i projektom La Banda, na 31. Beogradskom džez festivalu, predstaviti spoj džeza i sicilijanske tradicije. Tim povodom porazgovarali smo sa najvećim talentom italijanske džez scene o njegovom stvaralaštvu, muzičkim iskustvima i saradnjama sa velikanima džeza.
Budući da ste odrasli u sicilijanskom gradu Vitoriji, na koji način ste se susreli sa džez muzikom u tom okruženju?
Frančesko Kafizo: Počeo sam da sviram sa sedam godina. Nakon toga sam upoznao talentovanog džez muzičara, koji mi je uskoro postao i učitelj, i momentalno se zaljubio u džez. Iskustvo sam na dalje sticao svirajući sa velikanima džeza širom sveta. U međuvremenu sam pokušavao da svoju strast proširim i na zajednicu iz koje potičem i danas sam čak i umetnički direktor džez festivala u svom rodnom gradu Vitoriji, u kojem mnogo ljudi deli samnom veliku strast ka džez muzici.
Počeli ste da svirate jako rano i Umbria džez fondacija Vas je, kada Vam je bilo dvadeset godina, imenovala za ambasadora italijanskog džeza. Kakav je osećaj postići toliko mnogo za tako kratak vremenski period? Da li je teško nositi se sa tom titulom?
Frančesko Kafizo: Najbitnije mi je da dajem najviše što mogu od sebe kada stvaram. Priznanja su važna jer dolaze kao potvrda da čovek nešto zaista dobro radi. I podstiču me da radim još više i bolje. Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam imenovan za ambasadora italijanskog džeza.
Nedavno ste objavili ambiciozni projekat pod nazivom “3”, u pratnji dva mala i jednog velikog orkestra. Možete li nam reći nešto više o samom projektu i o glavnoj inspiraciji za njegovo kreiranje?
Frančesko Kafizo: Bio je to odličan kreativni period. Napisao sam dosta kompozicija, da budem precizniji ima ih oko trideset i tri. Sve kompozicije su povezane tako da formiraju tri različita repertoara, tri različite priče i projekte. Svaki od repertoara govori ponešto o meni. La banda oslikava moje sicilijansko biće, u znak sećanja na vezu između Sicilije i džez muzike. 20 cents per notes označava moju umetničku dušu, odnosno moj džez karakter koji me nikada ne napušta. Contemplation predstavlja moju duhovnost i moje intimno poimanje samog postojanja. Želeo sam da ove različite muzike snimim u isto vreme, budući da one zajedno, u svom heterogenom sadržaju, predstavljaju moju trenutnu muzičku koncepciju. Ovi albumi su prava slika Frančeska Kafiza i prikazuju sve ono što danas jesam. Uvek govorim kako su ovi albumi delovi slagalice koji, kada se sastave, formiraju emocije koje imam prema muzici u određenim momentima života.
Poznanstvo sa Vintonom Maralisom je dosta uticalo na Vaš rad i dalji napredak kao džez muzičara. Na koji način je ovo veliko muzičko prijateljstvo oblikovalo Vaše kreativno stvaralaštvo?
Frančesko Kafizo: Vinton je sjajna osoba i muzičar. Uvek ću mu biti zahvalan za sve što je učinio za mene. Zahvaljujući njemu sam imao prilike da nastupam na veoma prestižnim binama, još kada sam bio dete, bez ikakvog iskustva. Tada sam po prvi put dobio šansu da podelim svoju muziku sa publikom i da uporedim svoj rad sa značajnim džez imenima. Zahvaljujući njegovom stavu sam naučio kako da se ponašam na bini, kako da upravljam bendom i scenom, kako da uspostavim vezu sa publikom, kao i sve druge aspekte komunikacije sa muzikom.
U Beogradu ste 2005. nastupali u okviru Umbria džez vindous festivala. Da li biste mogli da uporedite svoj rad nekada i sada, budući da će ove godine beogradska publika imati prilike ponovo da Vas čuje?
Frančesko Kafizo: Sazreo sam, ne samo kao čovek, već i kao muzičar. Način na koji danas sviram i na koji sam ranije svirao se dosta razlikuju, što je naravno normalno. Moglo bi se reći da danas predstavljam rezultat svih iskustava koje sam imao u prošlosti. Ponosan sam na sve što sam do sada uradio, jer me je upravo to oblikovalo i dovelo do toga da danas budem ovakav čovek i muzičar.
Imali ste prilike da nastupate širom Amerike i Evrope. Da li biste mogli da uporedite ove dve džez scene?
Frančesko Kafizo: Ima dosta dobrih mesta gde se svira džez kako u Americi, tako i u Evropi. Takođe, ima izuzetnih džez muzičara i na evropskoj i američkom sceni. Divno je kada sviraš svuda u svetu jer ti to omogućava da se upoznaš sa različitim kulturama i ljudima i da naučiš da ih ceniš. Džez je predivna umetnička forma i univerzalni jezik, koji ljudi širom sveta vole. Mislim da je danas, pogotovo za jednog mladog muzičara, centralna kulturna i muzička prestonica upravo Njujork. To je mesto gde dolaze muzičari iz svih krajeva sveta, kako bi svirali, delili međusobno i svoju muziku i svoja iskustva. U Njujorku imate priliku da istražite muziku u svim njenim aspektima.
Neki od ovogodišnjih učesnika na Beogradskom džez festivalu su: Migel Zenon, Rudreš Mahantapa, Džejms Brednon Luis, Toni Malabi i Kristof Lauer. Kakvo je Vaše mišljenje o ovim muzičarima i čiji biste koncert preporučili domaćoj publici?
Frančesko Kafizo: Svi su vrsni muzičari jer imaju drugačije i interesantne načine sviranja. Preporučio bih svakoga od njih, budući da se njihovi muzički pristupi dosta razlikuju i istražuju različite dimenzije muzike.
Na 31. Beogradskom džez festival nastupićete sa Vašim sekstetom “La Banda”. Koja je glavna razlika između ovog sastava i prethodnih manjih bendova sa kojima ste imali prilike da sarađujete?
Frančesko Kafizo: Ovaj projekat mi je izuzetno važan. Sviraćemo muziku sa jednog od tri albuma, izdanja La Banda. Po mom mišljenju, melodije koje ćemo izvesti veoma snaženo opisuju Siciliju na sugestivan i lirski način. Često se dešavaju i momenti kada su svi članovi benda opušteni i kada istovremeno i zajedno improvizuju. Moj cilj je uvek bio da ispričam priču i da bih to uradio na pravi način, neophodno mi je više instrumenata. Osim toga, orkestar je inspiracija za većinu kompozicija, tako da su trombon i truba bili fundamentalni. Sa ovim bendom sam trenutno na turneji i zaista želim da nastavim da sviram sa njima.
Turski džez trio Soyut Boyut će se predstaviti srpskoj publici poslednjeg dana Beogradskog džez festivala, 1. novembra od 19 i 30 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Soyut Boyut je fri-džez trio koji koristi akustične i električne džez elemente kako bi dopreo do podsvesti slušalaca. Ovaj sastav čine eminentni turski džez muzičari: Sarp Maden(gitara i elektronika), Engin Recepogulari (saksofon) i Ediz Hafizoglu(bubnjevi), sa kojima smo popričali o predstojećem koncertu, turskoj džez sceni, njihovom muzičkom stilu i aktuelnostima u bendu.
Afroamerički saksofonista nove generacije džez muzičara, Džejms Brendon Luis (James Brandon Lewis), nastupiće na 31. Beogradskom džez festivalu29. oktobra u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Ovaj umetnik svira izuzetno angažovani džez koji prevazilazi žanrovska ograničenja i preispituje društvene okolnosti. U okviru svog koncerta na svečanom otvaranju BDŽF, Luis će publici predstaviti numere sa novog albuma „Days of Freeman„, ali i sa prethodnog izdanja „Divine Travels„. Tim povodom, popričali smo sa Džejmsom Brendonom Luisom o njegovoj muzici, novom albumu i o budućnosti džeza.
Nova zvezda evropske džez scene, austrijska pevačica Lia Pale, nastupiće u petak 30. oktobra, od 23 časa, u sali Amerikana Doma omladine Beograda na programu 31. Beogradskog džez festivala. Ova talentovana i mlada vokalna solistkinja će beogradskoj publici predstaviti aktuelni album „My poet’s love“, koji je inspirisan pesmama Hajnea i Rilkea. Tim povodom popričali smo sa Liom o aktuelnom albumu, predstojećem koncertu i njenoj muzičkoj inspiraciji.
Srpski džez sastav Naked će zajedno sa još dva domaća benda:
